Aj, Riki Martine, brati s'vati me...
Naravno, ni danas ništa nisam učila. Gotovo da mi nije jasno kako imam tako dobre ocene... Doduše, spremam se obično u toku nedelje za sve, jer vikendom džabalebarim, 'fala Bogu. I tol'ko me nervira više ta školaaa, aaarrrghhh, strašno. Prvo što me smara više da učim tek da bih imala ocenu, nema nikakve primene tok gradiva... Mada je pitanje kol'ko bismo se i snašli da je drugačije. Ipak, čini mi se da bi bilo interesantno, čak i u tom nesnalaženju.
E sad, kad već ništa ne radim, razmišljam o tom raspustu... Pre toga o poklonima za NG, mi iz odeljenja (za sahArane i opeeela... šalim se... :)) svake godine izvlačimo papiriće na kojima je ime našeg tajnog prijatelja, tj. mi smo njemu tajni prijatelji, i trebalo bi da mu kupimo neki poklončić. I sad ja smišljam šta da kupim svom drugu. Jedva čekam sam trenutak primopredaje poklona, svi su tako veseli tad... Na tri-čet'ri-sad se svi rastrče po učionici i traže svog prijatelja... :)
Jedan od planova za zimski raspust mi je da se vidim s nekim drugarima- ne mogu da verujem da nećemo da se vidimo pre NG!!!
Što je najžešće, POSEBNO me neeeervira to što sa jednom POSEBNOM drugaricom, za koju znam da nekad bane ovde na moj blog, pa zato i kuckam ovde, neću da se vidim pre samog dočeka, na koji valjda idemo zajedno (čak ni za to nisam sigurna kol'ko smo se odaljile!). Dakle, Mrvice, SRAM NAS BILO.
God dammit, kako li se to desilo? Nikad nisam znala da pratim takve stvari, da skontam kako je došlo do njih, kad su počele... Nije da bi trebalo ili da je moranje, ali ipak. Elem, nedostaje mi jako! I mnogo me nervira kad krenemo da se pravdamo jedna drugoj ili da se pitamo za ocene ili da se najavljujemo na MSNu, mis'iiiim, kad je pa to bilo?!
Tim pre me plaši baš sama činjenica da ćemo verovatno da se raziđemo DO fakulteta (i pre nego krenemo!). Nije da to mora tako da bude, ali ako smo sad u istom gradu, u istoj školi, pa se sretnemo na hodniku onako rasejane i pitamo kako prošla fizika ili kako bilo na koncertu ili kažemo:"što ti leeeepo to" za kaputić/majicu/pantalone, a pritom ima milion pametnijih stvari o kojima nismo pričale sto godina... pa kako će da bude kad krenemo u beli svet. :(
To su tako nenormalne stvari, kako je moguće da nemamo vremena?! Čini mi se da smo svi postali lenji jedni za druge, samo škola škola škola i glupavi internet! Počinjem da mrzim sve ovo i sebe za ovom spravom, čudovištem.
Da bar imam nekog dečka, ako ne zbog njega samog (znam kol'ko ovo mora da je zazvučalo odvratno), onda barem da bih nekako rasporedila vreme između škole, viđanja s njim i viđanja sa drugaricama. Ne znam odakle mi ideja da bi to pomoglo. Al' 'ajde neka šansa, nešto, da bane.
Aaaaa... Muke.
Ćutaaanjeee me ubilooo... Jesam li to ikad otpevala ovde na blogu? Eto, sad.
